Градина на Босуту
Градина на Босуту код Вашице
Један од најзначајнијих праисторијских вишеслојних локалитета у Србији, са моћним културним слојем од преко 7 метара и кључним упориштем за проучавање старијег гвозденог доба (Босутска култура).
Топографија и историјат истраживања
Градина на Босуту налази се у западном Срему, на левој обали реке Босут у атару села Вашица (Општина Шид). Локалитет представља узвишење типа тела (вештачког хумкастог брежуљка насталог вишевековним таложењем насеља) елипсоидног облика димензија 165 × 50 m, које висином доминира равницом, опасано дубоким одбрамбеним шанцем повезаним са речним током Босута.
Насеље је егзистирало у готово непрекидном континуитету око 3,5 миленијума — од млађег каменог доба до доласка Римљана. Прва заштитна ископавања изведена су 1964. и 1965. године, након чега су уследила велика систематска истраживања од 1975. до 1988. године, као и допунски заштитни радови 2013. године.
Културни слојеви и епохе (Вертикална стратиграфија)
Укупна дебљина културног слоја премашује 7 метара, што Градину сврстава у ред најбогатијих стратиграфских архива праисторије на Балкану:
Неолит, Енеолит & Бронза
Најстарији хоризонти сопотско-ленђелске културе, затим Болераз–Чернавода III, винковачка култура и Белегиш–Гава II.
Старије и млађе гвоздено доба
Моћан слој од 3,15 m са 10 стамбених хоризоната халштата (Босутска култура), док се живот завршава у латену са келтским Скордисцима.
Картон локалитета
- Локалитет: Градина на Босуту (Вашица)
- Тип насеља: Вишеслојни праисторијски тел (165 × 50 m)
- Дебљина културног слоја: Преко 7 метара
- Хронологија: Неолит, енеолит, бронза, гвоздено доба (Скордисци)
- Епонимни значај: Типски локалитет за „Босутску културну групу“
- Правна заштита: Културно добро од великог значаја (1991)
- Надлежност: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Епонимни локалитет
По налазима са овог локалитета у научној археолошкој литератури дефинисана је „Босутска култура“ старијег гвозденог доба, која представља један од темеља проучавања праисторије Подунавља и Паноније.