Праисторија и антички путеви Римског царства
Територија данашње општине Шид континуирано је насељавана још од доба праисторије. Прве људске заједнице подизале су своја станишта на природно заштићеним положајима уз речне токове који су пружали воду, шуму, дивљач и трску. Најпознатији локалитет овог типа јесте Градина на реци Босут (код Вашице) — вишеслојно праисторијско насеље које чува културни инвентар од неолита, преко енеолита и бронзаног доба, па све до старијег гвозденог доба и босутске културе.
У античком периоду, територијом општине пролазиле су кључне војно-стратешке саобраћајнице Римског царства које су повезивале престони Сирмијум (Sirmium) са западним провинцијама. Бројни археолошки налази — златни римски шлемови из Беркасова, остаци саркофага, сребрни новац, фибуле и делови коњске опреме — сведоче о густој мрежи римских вила рустика и стражарских насеобина.
Средњовековна утврђења и српски деспоти
Након сеоба народа и доласка Словена, током средњег века на овом простору ничу снажна одбрамбена утврђења:
Стари град Беркасово (Деспотовац)
Утврђени средњовековни град на фрушкогорском узвишењу који се везује за српског деспота Вука Гргуревића (Змај Огњеног Вука) и породицу Бранковић.
Тврђава у Моровићу
Моћно водено утврђење од опеке на ушћу Студве у Босут које је у XV и XVI веку припадало племићкој породици Моровић и српском деспоту и светитељу Стефану Штиљановићу.
Настанак Шида, етимологија и Војна граница
Историјски посматрано, Шид као урбано насеље развија се крајем XVII и почетком XVIII века на значајном трговачком правцу Сремска Митровица – Винковци. У писаним изворима Шид се први пут помиње 1702. године, затим у попису из 1722, као и у војном документу из 1726. године који сведочи о његовом укључивању у оквире хабзбуршке Војне границе (Крајине).
О пореклу самог имена „Шид“ постоји неколико историјско-лингвистичких теорија:
- Немачко порекло (Scheid / Scheide): Означава границу, међу или вододелницу — с обзиром на положај насеља на самој аустријско-турској војној међи.
- Барска вегетација (Шита): Назив по врсти барске трске и сите која је бујно расла у мочварној долини локалног потока.
- Мађарска реч за мост (Híd): Према мосту који је спајао обале потока, што је временом језички трансформисано у „Шид“.
Насеље се првобитно развијало око потока који касније добија назив Шидина, ширећи се ка западу. Временом, захваљујући занатству, трговини и слободарским привилегијама граничара, Шид постаје водећи привредни и културни центар како за фрушкогорска села на северу, тако и за босутско поречје на југу.
Светски ратови и Сремски фронт
Први, а посебно Други светски рат оставили су дубоке трагове у историји шидског краја и његовог становништва. На овом подручју вођене су тешке битке, а шидски крај постао је поприште једне од највећих савезничких ратних операција у овом делу Европе — Пробоја Сремског фронта у јесен 1944. и пролеће 1945. године.
На самом месту одлучујућег пробоја подигнуто је монументално Спомен-обележје „Сремски фронт“ код Адашеваца. Сваког 12. априла ту се одржава државна комеморативна церемонија одавања почасти хиљадама палих бораца који су своје животе уградили у победу над фашизмом и коначно ослобођење земље.
„Историја Шида исписана је пограничном храброшћу, прегалаштвом вредних занатлија и заветним сећањем на слободу плаћену највишом ценом.“
