Предање о настанку и историјски записи

Манастир Привина (Прибина) Глава смештен је на крајњим западним падинама Фрушке горе, крај истоименог насеља у општини Шид. Према најстаријем предању, манастир је још у XII веку утемељио локални српски властелин Приба (Прива), по коме је светиња и добила име. По другом, историјски извеснијем предању, обнову и процват манастира крајем XV века омогућили су сремски деспоти Бранковићи.

Први поуздани писани подаци о манастиру у турским пореским књигама (дефтерима) датирају из 1566/67. године, сведочећи о постојању активне монашке заједнице.

„Привина Глава стоји као духовни бедем на западним вратима Фрушке горе, сабирајући верни народ вековима под окриље Светих бестелесних сила.“

Архитектура, конаци и уметничко благо

На месту старије средњовековне богомоље, у периоду између 1741. и 1760. године, подигнута је данашња монументална једнокуполна црква, чији се архитектонски концепт у великој мери ослања на узор цркве манастира Ново Ново Хопово.

Пространи манастирски конаци, који са три стране затварају порту, изграђени су у распону од 1753. до 1771. године. Изузетно вредан барокно-рококо иконостас, престоле, као и преостале зидне слике у централном делу наоса цркве осликао је чувени иконописац Кузман Коларић између 1786. и 1791. године.