Стратешки положај и насеља
Општина Шид смештена је на стратешкој тромеђи Републике Србије, Републике Хрватске и Босне и Херцеговине (Република Српска). Заузима крајњи западни део плодне сремске равнице у југозападном делу АП Војводине и административно припада Сремском управном округу.
Седиште општине је градско насеље Шид (координате: 45° 07′ СГШ и 19° 13′ ИГД). Поред централног градског језгра, општину чини још 18 насељених места: Адашевци, Бачинци, Батровци, Беркасово, Бикић До, Бингула, Вашица, Вишњићево, Гибарац, Ердевик, Илинци, Јамена, Кукујевци, Љуба, Моровић, Моловин, Привина Глава и Сот.
Општина је од Београда удаљена 120 km. Кроз њену територију пролази Паневропски Коридор 10 (ауто-пут Е-70) и главна међународна железничка магистрала. Као изразито погранична област, располаже са више међународних граничних прелаза: Батровци, Шид, Сот, Љуба, Јамена, као и железнички прелаз Шид.
Контрасти рељефа и климатске одлике
Рељеф општине јединствен је по својим геоморфолошким контрастима:
Рељефне целине
Северни део чине шумовити брежуљци и падине Фрушке горе са манастирима и изворима. Према југу терен постепено прелази у пространу лесну зараван, лесне терасе и ниске алувијалне равни река.
Умереноконтинентална клима
Панонска клима са топлим летима и хладним зимама (најтоплији јул/август, најхладнији јануар/фебруар). Зими доминира источни ветар (кошава под утицајем масива планине), док у пролеће јача западни ветар.
Хидрографија: Речни токови, језера и термоминералне воде
Водно богатство представља један од највећих потенцијала шидског краја:
- Река Сава: Главни речни ток који чини јужну природну границу према Босни и Херцеговини.
- Босут и Студва: Мирне низијске реке изузетног биодиверзитета; Студва се код древног Моровића улива у Босут.
- Акумулациона језера: Три вештачка бисера — Сотско језеро у Соту, као и језера Брује и Мохарач у Ердевику.
- Термалне воде: Услед раседних зона Фрушке горе, регистрован је термоминерални извор „Бања“ у Ердевику са лековитом водом високе минерализације.
Биодиверзитет и еколошки појасеви
Живи свет распоређен је у три изражена висинско-еколошка појаса:
Планински појас
Листопадне шуме (храст, липа, багрем, буква). Станиште јелена, дивљих свиња, срна и фазана.
Лесна зараван
Плодно земљиште (чернозем) за ратарство. Фауна поља: зечеви, јаребице, препелице.
Долинско-мочварни појас
Трска, рогоз, локвањи. Царство птица мочварица (чапље, патке, гњурци, црне роде) и речне рибе.
Привреда, аграр и индустрија
Основа привредног развоја лежи у врхунском квалитету пољопривредног земљишта, богатом шумарству и транзитном положају. Развијени су ратарство, воћарство, виноградарство, повртарство и сточарство.
Индустријски капацитети директно су наслоњени на аграр: прерада уљарица и житарица (фабрика уља, силоси), савремена месна индустрија и прерада меса, хладњаче за воће, реномиране винарије фрушкогорског порекла, штампарска делатност и развијено занатство.
„Шид је место где се фрушкогорска брда спуштају у плодну сремску равницу, омеђену великим рекама и отворену према свету.“
