СПОМЕНИК И ЕТНО ПОСТАВКА ФИЛИПУ ВИШЊИЋУ – Вишњићево
У Вишњићеву, на сеоском гробљу, трудом школске омладине, подигнут је 1878. споменик на гробу Филипа Вишњића
Филип Вишњић је рођен на Мајевици, у селу Горна Трнова, код Угљевика, где је планирана изградња реплике његове родне куће.Ослепевши од великих богиња још као дете, Вишњић је постао професионални певач. С гуслама у рукама је путовао по читавом Босанском пашалуку па и даље, све до Скадра. По селима и на манастирким саборима певао је Србима, а пролазећи кроз градове певао је на дворовима турских првака. Две публике тражиле су различите песме тако да је Вишњић имао два различита репертоара, један за своје хришћанске а други за муслиманске слушаоце. Његове песме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски, хагиографски репертоар слепих певача.
Био је из богате породице Вилића. Отац му је рано умро. Преудавши се у село Међаше, мајка је четворогодишњег сина одвела са собом. По њеном надимку — Вишња — Филип ће добити презиме.У осмој години Филип Вишњић је прележао богиње које су му оставиле ожиљке на лицу и одузеле му вид.
Споменик од сивог мермера у форми пирамиде, висине око 1,80 м, израдио је Р. Срешњак у Бечу. На споменику је слика Филипа Вишњића уз коју су урезане гусле и два текста – један са подацима о самом гробном обележју, а други са стиховима у славу Филипа Вишњића.Гроб је био ограђен гвозденом оградом. Између два светска рата, село Грк, у коме је живео и умро Филип Вишњић, добило је име Вишњићево.Споменик је обновљен 1952. године.
Недалеко од центра села налази се и кућа са спомен плочом на чијем месту се некада налазила кућа у којој је песник живео.А стара школа у центру села је адаптирана и преуређена у мали музеј са скромном етно поставком чији је циљ да сачува српског песника од заборава. Ове године етно поставка Филип Вишњић постала је богатија за гусле захваљујући младом Александру Шевићу из Нове Пазове који је урадио рестаурацију старих гусала за потребе ове етно поставке. Оно што је интересанто јесте то да ће се сви посетиоци и туристи, моћи опробати у свирању овог жичаног инструмента и да ће се на који минут наћи у улози нашега српског Хомера.
Ово је једино место у Србији са оваквом понудом и сматрамо да је прави начин да се настави неговање традиције као и чување српског песника од заборава. Жене из удружења жена "Филип Вишњић" с поносом одржавају и представљају ову етно поставку, а помоћи ће вам и да се опробате у свирању, на вама је само да се упутите пут Вишњићева и кроз Босутске шуме дођете до места где је живео, ствара и упокојио се српски Хомер, Филип Вишњић.