Географски положај:

Општина Шид смештена је на тромеђи Републике Србије, Републике Хрватске и Републике Српске. Заузима западни део Срема, у југозападном делу Војводине и припада Сремском округу. Центар општине је Шид, а поред централног градског насеља, општину чини још 18 насељених места: Адашевци, Бачинци, Батровци, Беркасово, Бикић До, Бингула, Вашица, Вишњићево, Гибарац, Ердевик, Илинци, Јамена, Кукујевци, Љуба, Моровић, Моловин, Привина Глава, Сот. Једино градско насеље Шид налази се на 45^о 07’северне географске ширине i 19^o 13’ источне географске дужине. Шидска општина је од Београда удаљена 120 километара, а Коридор 10, односно Е-70 путни и железнички правац, једна је од најзначајнијих саобраћајница на њеној територији. Непосредан територијални контакт има са општинама Бачка Паланка и Сремска Митровица. Западна граница према Хрватској је административна, док је са Републиком Српском природна-долина Саве. Ово је погранична општина и на својој територији има граничне прелазе Љуба, Сот, Шид, Батровци, Јамена и железнички-Шид.

Рељеф:

Ушушкана с једне стране Фрушком гором, а са друге Савом и Босутом простире се општина Шид. Сремска равница, испресецана речним токовима уздиже се ка западним обронцима Фрушке горе. Тај контраст пејзажа чини је интересантном и посебном. У њенесеверне делове залази западно крило Фрушке горе, ниске војвођанске планине. Ту су предели обрасли шумом, планински извори, дивљач и фрушкогорски манастири, њен главни туристички потенцијал. Идући према нижим деловима преко лесне заравни, лесне терасе и алувијалних равни среће се другачији пејзаж. Равничарски предео испресецан речним токовима карактеристичан је за овај део општине.

Клима:

Општина Шид има типичну панонску (континенталну) климу са локалним варијететима. Лета су топла и релативно дуга, а зиме хладне. Најхладнији месеци су јануар и фебруар,, а најтоплији јул и август. Доминантни ветрови у овом делу осећају се из два супротна правца источног и западног. У зимском периоду, због пружања масива Фрушке горе, кошава добија најчешће источни правац, дог је југоисточни веома мало заступљен. У пролећном периоду знантно опада честина јављања источног ветра, а појачава се западни.

Воде:

Главни ток општине је река Сава. Она тече њеном јужном границом и чини административну границу између Хрватске и Србије. Најдужи водени ток је река Босут, која тече југозападним делом општине. Има притоку Студву, која се код Моровића улива у Босут.

На територији општине Шид постоје три вештачке акумулације: Сотско језеро у Соту и два језера у Ердевику- Брује и Мохарач. Близина Фрушке горе испресецана раседима је предиспозиција појаве термалних вода. Једини регистровани извор на овом подручју је “Бања” у насељу Ердевик чија вода је веома минерализована.

Биљни и животињски свет:

У погледу биљног и животињског света могу се издвојити три појаса: планински, појас лесне заравни и долинске равни. Планински предео представљен је листопадним шумама (храст, липа, багрем), а неке од животиња у овом појасу су дивље свиње, јелени, фазани.У појасу лесне заравни најчешће се могу видети јаребице, зечеви и препелице, а пошто земљиште општине чини плодни чернозем овде се узгајају житарице, индустријско и крмно биље. Трећи појас чине биљке барског карактера (локвањи, трска, рогоз) и барски пливачи-патке, гуске, гњурци, чапље.

Привреда:

Општина располаже повољним природно-географским и саобраћајним условима што омогућава развој привреде. Главни ресурси су плодно земљиште и шумско пространство, а најзначајнија привредна грана пољопривреда. Становништво се претежно бави ратарством, воћарство, виноградарством, производњом поврћа, сточарством и шумарством. Добар географски положај и развијена мрежа друмског и железничког саобраћаја погодна је за развој индустрије и трговине. Индустрија се углавном ослања на пољопривреду (фабрика уља, силоси, прерада меса, хладњаче, винарије, штампарије, занатски погони). Природне лепоте и велики број културно-историјских споменика дали су основ за развој туризма.